Gastronomske ture i mozaik Srbije

Prateći ovogodišnju noseću kampanju Turističke organizacije Srbije Soulfood Serbia, agencija Metropoliten tours je osmislila dva posebna gastronomska programa: Urbano-ruralna fuzija je izbor gastronomije severa, a gastronomsko putovanje na jug i istok Srbije nosi pečat srednjevekovnih ukusa i ’’jakih začina juga’’.

Gastronomsko putovanje ’’Jaka fuzija srednjevekovnih ukusa, začina i recepata južne i istočne Srbije’’ prvi dan je obeležen vrhunskim vinima u podrumu Radovanović u Krnjevu. Drugi dan počinje u srpskoj prestonici Nišu, gde se u poznatom lokalu Druid pripremaju obroci sa specijalnim začinima i povrćem. Popodne je rezervisano za lekcije pravljenja sira na farmi u okolini Knjaževca. Naredni dan počinje obilaskom grada vina – Rajačkih pimnica i zelenih pijaca u obližnjim selima, a popodne se obilazi Kladovo. Ovaj dan na istoku Srbije završava se u prirodi, gde se na vatri u specijalnim kotlićima kuva riblja čorba. Četvrti dan nosi pečat rimskog lokaliteta Viminacijum i restorana kolibe u Smederevu, gde se uče kulinarske veštine i tajne pripremanja divljači. Putovanje se završava u Beogradu sa rakija-turom i večerom u Skadarliji. Na ispraćaju se pije jaka crna kafa i doručkuje pravi burek.

Ja sam odabrala ovu gastronomsku turu,kao što sam na početku navela ima ih nekoliko i sve u cilju upoznavanja gastronomije naših krajeva i sastavljanja onog pravog mozaika koji zadovoljava istančane ukuse pojedinca, tako da vam prepustam na volju da odaberete pravi ukus i kolorit krajolika koji bas vašem temperamentu odgovara.

Uživajte u sklapanju sopstvenog mozaika.

Stari Slankamen je jedno os najstarijih mesta u Sremu

Da li je moguće da nikada niste bili u Starom Slankamenu? Tamo se Tisa uliva u Dunav, a po staroj legendi, baš na tom mestu gde je tromeđa Bačke, Banata i Srema na 1214 km toka Dunava, sahranjen je Atila Bič Božiji.

Stari Slankamen je jedno od najstarijih mesta u Sremu smešteno u podnožju ogranaka Fruške gore, a preko puta ušća Tise u Dunav sa serpetinski raspoređenim ulicama koje prateći reljef stvaraju izuzetnu ambijentalnu sredinu kojom dominira crkva Svetog Nikole sa svojim baroknim zvonikom. Krčedin se prostire istočnom padinom Fruške gore duž Dunava okružen vinogradima. Slankamen je poznat po banji, ribljim specijalitetima, vinu i lepim plažama.

Osim istorije, priroda je Starom Slankamenu takođe podarila brojne turističke vrednosti: lesne naslage jedinstvene u Evropi, lekovitu mineralnu vodu, reku bogatu ribom, prelepu obalu, peščane ade i plaže. Izvor lekovite mineralne vode"Slanača", jedan od retkih izvora slane vode u Vojvodini, korišćen je još u doba Turaka i veoma rano poslužio za formiranje banjskog lečilišta. Uz Stari Slankamen, na obali Dunava smešten je Zagrad - nekadašnje ribarsko selo koje govori o tradiciji ribolova i dobrim ribolovnim terenima koji ovde postoje.

Sve značajnije kulturno-istorijske i prirodne znamenitosti Starog Slankamena mogu se upoznati šetnjom markiranimstazama koje vode kroz naselje i okolinu.

Privez za čamce moguć je za pontone Nautičkog kluba Stari Slankamen i uz restorane. Na ovoj atraktivnoj deonici plovidbe Dunavom u će biti stvoreni još bolji uslovi za ljubitelje nautičkog turizma jer je upravo Stari Slankamen Projektom razvoja nautičog turizma (NTD) određen kao jedna od 13 primarnih makrolokacija u Vojvodini za izgradnju marina na Dunavu.

Nesto novosti iz sveta domaćeg turizma – Pokreni se upoznaj Srbiju

IV Kongres banja sa međunarodnim učešćem (15. I 16.05.2012.godine Vrnjačka Banja ) tražio je odgovore na pitanja ‘’Kako da zdravstveni turizam postane profitabilan, medicinski I turistički utemeljen I zakonski od države podržan.

Srbija se predstavila na Međunarodnom sajmu turizma CroTour 2012 (Zagrebački velesajam 9.-12.05.2012.

Otvaranje sezone u Skadarliji, boemskoj četvrti I jednoj od TOP 10 destinacija Beograda, prisustvovali gosti iz zbratimljene opštine Ilo Sacre iz Brisela.

Ozbiljan doprinos kvalitetu razvoja turizma pružio ‘’FORUM USPEŠNIH ŽENA U OBLASTI TURISTIČKE INDUSTRIJE’’ održan u organizaciji Udruženja ugostiteljstva I turizma Privredne komore Beograda.

Realizacija projekta ‘’Još neotkriveni Nacionalni park Đerdap’’ podrazumeva da prirodne vrednosti parka, uz kontrolisanu posetu, budu dostupni domaćim I stranim turistima.

Specijalnoj bolnici za lečenje I rehabilitaciju ‘’Merkur’’ Vrnjačka Banja, u kojoj je otvoren novi balneo centar, prošireno je indikaciono područje na fizikalnu medicine I rehabilitaciju.

U Kanjiži završena prva faza infrastrukturnog uređenja auto kampa ‘’Tiski cvet’’.

Jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija Srbije I Vojvodine, Salaš Đorđević, izašao je na tržište pod sloganom ‘’Čarolija davnih dana’’.

Sajt Puta Vina Srbije www.PutVinaSrbije.rs objedinjuje ponudu vinskih tura, vinarija, destinacija koje organizuju vinske manifestacije, ponudu smeštaja I ugostiteljskih objekata na vinskim putevima. Po rečima autora sajta Put vina Srbije nije agencija, već servis koji omogućava da se ponuda svih vinskih izleta po Srbiji nađe na jednom mestu.

PUdruženje ‘’Moja Srbija’’ organizovalo u Beogradu festival domaćeg turizma ‘’Pokreni se, upoznaj Srbiju’’

Regionalna destinacijska organizacija Dežela Celjska (Slovenija) predstavila je u Beogradu ponudu 21-og mesta koja su uključena u ovu destinaciju.

Palić JEDRA NA VODI, VINO U PESKU

Ako je verovati na osnovu legende po kojoj je pastir Pal,žalostan što je izgubio jagnje,toliko i neutešno plakao da je potopio pašnjak, onda su te suze blagoslovene. Jer, tu je danas, između Dunava i Tise, prekrasno jezero prosečne dubine 2metra, dugačko oko 8 km a široko od 350 do 950 metara,za koje se još početkom 19 veka znalo da je lekovito. Tada je niko i prvo banjsko kupatilo, gostionice, hoteli, letnjikovci a, po uzoru na engleske vrtove, uređen i čarobni prak. I Palić je pored lečilišta,postao i mondensko letovalište.

Mada je današnje naselje, 8 km udaljeno od Subotice,modernizovano, nije izgubilo ’’diskretni šarm buržoazije’’ prohujalih vekova. Drvene kuće maštovitih arhitektonskih oblika sa fasadama veseliih boja i mnoštvo restorančića skrivenih u cvetnim šumarcima, prava su blagodet i za oko i za blagoutrobije.

 Samo jezero nudi kojekakve mogućnosti za aktivan odmor, od plivanja na tri uređene plaže i ronjenja do zauzdavanja vetra u raznobojnim jedrima. U blizini su i čuveni ’’Majkin’’ i cvetni salaš’’, te ’’Riblja čarda’’, prave oaze za najprobiirljivije gurmane. Vinograde na peskovitom tlu je nemoguće, a i grehota preskočiti, a posebno vinske podrume u kojima se u ofromnoj hrastovoj buradi čuvaju, ali i degustiraju najkvalitetnija vina, poput ’’šardonea’’,’’rizlinga’’,’’ždrepčeve krvi’’ i ’’francuskog poljupca’’. Jako je primamljivo posetiti Palić i kada se, sredinom leta, održava Međunarodni filmski festival.

Palić je idealno mesto za odmor i rekreaciju, koje se od Beograda nalazi 186 km na sever./

ZOBNATICA - OTISAK U VREMENU

Svet sve više čezne za neotkrivenim mestima i kontaktom sa netaknutom      prirodom. Neophodne uslove za boravak u takvim prostorima treba pažljivo  birati i kontrolisati. Nakon nekoliko godina Zobnatica ponovo nalazi svoje mestona turističkoj mapi Srbije. Renovirani dvorac "Kastel" vredi 4 zvezdice. Jezero, lovište,i pre svega,ergela kvalitetnih konja, doneće mnoga zadovoljstva onimakoji žele odmor i rekreaciju. 

Zobnatica, oaza života, nalazi se u središnjem delu Bačke, na magistralnoj    saobraćajnici tj. staroj trasi međunarodnog puta E-75.Udaljena je od Bačke    Topole 5 km, od Beograda 145 km, Novog Sada 75, a od Subotice 25 km.       Prostire se na oko 2800 ha.

Danas se Zobnatica razvila u turističko rekreativni centar koji godišnje poseti preko 35000 posetilaca. Poznata je po ergeli sa tradicijom odgoja rasnih konja dugom preko 200 godina. Konji iz ovdašnje ergele harali su i domaćim i evropskim hipodromima, pa je jednom od njih, ponosnom Jadranu, na samom ulazu podignut spomenik. Dok su se drugi slikom i rečju smestili u jednistveni Muzej konjarstva. Gostima se nudi turističko jahanje, za decu i odrasle sa i bez obuke, škola jahanja, jahanje putevima Zobnatice, vožnje fijakerom i lovačkom kočijom...

Na ergeli je hipodrom sa manježom. Pored hipodroma je i čarda sa 40 mesta u zatvorenom i 360 mesta u pokrivenom prostoru.

Dvorac porodice Terlei nalazi se na poljoprivredno-turističkom kompleksu „Zobnatica“. Zgradu dvorca je izgradio spahija Đula Terlei na svom imanju 1882. godine. Pored dvorca na imanju je izgradio niz pratećih objekata (biroških kuća, ekonomskih zgrada, štala). Đula Terlei se bavio uzgajanjem konja i poljoprivredom, kao i većina spahijskih porodica u Vojvodini. Po konjima, ili bolje rečeno, torbi za zob iz kojih se konji hrane, imanje i nosi ime. Dvorac je izgrađen u duhu poznog klasicizma kao spratni reprezentativni objekat.

Putevi vina kroz istoriju

Istorija pravljenja vina u Srbiji  duga je preko dva milenijuma. Vina koja su pravila ovdašnja plemena poboljšana su ukrštanjem sa boljim, sredozemnim sortama vinove loze koje su doneli Rimljani početkom nove ere. Car Prob (276 -282), rođen u Sirmijumu (današnja Sremska Mitrovica) ukinuo je monopol italijanskih vinara i zasadio prve vinograde od plemenitih sorti loze na padinama Fruške Gore. Interesantno je to, da su se njegove trupe, izmedju ostalog pobunile i zbog teškog rada na raščišćavanju  zemljišta za nove vinograde.

Sa dolaskom varvara koji su uglavnom pili medovinu i opšte nesigurnosti u carstvu, komplikovan i težak posao pravljenja vina je na neko vreme napušten na čitavoj teritoriji unutrašnjosti Balkana.

Kulturu vinove loze, ponovo  će širiti Vizantinci uporedo sa povratkom svoje vlasti na Poluostrvu, mada najveći deo Srbije, sa izuzetkom primorskih krajeva, bio je siromašan vinogradima do XII veka.

Svetli dani za uzgoj vinove loze došli su sa dinastijom Nemanjića. Predanja nam govore, da je Sveti Sava naučio narod kako da gaji vinovu lozu. Veliki broj manastira i crkava zahtevao je veliku količinu vina za pričest, stoga se počelo sa sađenjem vinograda na teritoriji cele zemlje. Oblast Metohije se odmah izdvojila, gde su svi veliki manastiri imali sela od kojih su se većina bavila isključivo vinogradarstvom. Za vrlo kratko vreme su vino pili svi društveni slojevi, a proizvodili su ga na kraljevskim plantažama, kao i u skromnim seoskim podrumima. Ceo proses proizvodnje i prodaje regulisan je Zakonom. Sa dolaskom turske imperije i premeštanje centra države na sever, nova vinogradarska područja iznikla su u dolini Morave i pribrežju Dunava. Oblasti oko prestonih gradova kneza Lazara (Kruševac) i despota Đurđa (Smederevo) svoju vinarsku tradiciju nasledili su iz tog vremena.

Bertradon de la Brokijer, vitez iz vinom poznate Burgundije koji je u XV veku putovao ka Carigradu, bio impresioniran vinogradima u Srbiji.

Kako islam kao religija, zabranjuje konzumiranje vina, turska osvajanja su umanjila proizvodnju vina. Ipak, mnogi vinski regioni poput Sremskih Karlovaca i obližnji srpski manastiri po Fruškoj Gori su nastavili da žive od proizvodnje vina.

Habzburška vladavina je oživela zanimanje za vino. Vina Sremskih Karlovaca, aromatični bermet pre svega, omogućio je sprovođenje srpskih privilegija na bečkom dvoru. Tako su preko Beča vina sa Fruške Gore postala cenjena u celoj Evropi pa su već u XVIII izvožena u sve važnije gradove. Vešti vinogradari sa reke Mozel u Vršac usavršili su tamnošnju vinsku proizvodnju i postigli izvanredne rezultate u XIX veku. Peskovito zemljište na severu Vojvodine, oko Subotice i Čoke, bilo je deo velikih plemićkih poseda na kojem su zasadjene plantaže iz kojih su ponikli neki od vinskih bisera.

U ponovo slobodnoj Srbiji razvoj vinogradarstva bio je pod pokroviteljstvom vladara. Posebno je po tome upamćen kralj Petar I Karađorđević koji je početkom XX veka oko svoje zadužbine na Oplencu podigao 50 hektara pod zasadima vinove loze. Danas je revitalizvano 16 hektara i još uvek se proizvode vrhunska vina.

Putevi vina Srbije veliki turistički potencijal

Putevi vina Srbije, tj poseta vinarija je veliki turistički potencijal Srbije, posebno ako je u kombinaciji sa posetom znamenitosti , kulturnih dešavanjima, vinskih manifestacija I drugim različitim aktivnostima na vinskim područjima. Sve skupa može biti način da se turisti edukuju, borave u prirodi, druže se sa proizvođačima I prevashodno uživaju u dobrim vinima.

Vinski turizam između ostalog obuhvata: degustaciju vina, vino I vinsku gastronomiju najbolja kombinacija je kada su u pitanju lokalni specijaliteti, dnevnu I višednevnu rekreaciju, ponudu kulturnih I prirodnih,kao I aktivnosti koje su dostupne u određenom vinskom region, ekonomsku I socijalnu korist od vinskog turizma, povećan broj  domaćih I stranih posetilaca, produženo vreme boravka, veću potrošnju I zadovoljstvo posetilaca koji žele da dožive vinograd, kompletan process nastajanja I skladištenja vina, I naravno pre svega degustaciju I kupovinu . Neophoodno je širenje vinske culture, edukacija u svakom smislu vinskih tura kao I pružaoca usluga u vinskom turizmu ( od držanja čaše, izbora čaše za određeno vino …). U vinske priče je neophodno udenuti malo legend, istorije, culture … obojiti je specifičnim šarmom.

Vinski turizam je važna karika za razvoj I iskorišćenje lokalnih potencijala na nivou vinskih destinacija I regiona, a neophodni preduslovi su: dobra infrastrukturna povezanost, umrežavanj I povezivanje svih pružaoca usluga na nivou destinacije kako bi goste privukli I zadržali specifičnim aktivnostima.