Vinski turizam - Put vina

Vinski turizam je sve popularniji u svetu, Slovenija je napravila pravi bum u ovom vidu turizma, Mađarska ne zaostaje mnogo. Vinski put ili vinski turizam je specifičan oblik odmora, koji kombinuje degustaciju vina određenog vinogradarskog kraja sa  prirodnim lepotama, običajima i kulturno – istorijskim spomenicima tog područja. Nauka koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom vina zove se enologija pa se ova vrsta turizma često zove i enološki turizam.

To znači da se moraju izgraditi i poštovati visoki kriterijumi koje treba  da ispuni onaj proizvođač koji će dobiti pravo da se u svom regionu nađe na karti “Vinskih puteva  Srbije” ali bi isto tako trebalo da ima i određene pogodnosti koje bi mu olakšale bavljenje ovim poslom. To “odredište”  na tom putu nije samo podrum u kome se može degustirati i kupiti vino, već ona predstavlja i skup ponuda: turističkih, ugostiteljskih i poljoprivrednih proizvoda tog vinarskog kraja. To podrazumeva i predstavljanje  skupa prirodnih lepota, specifičnost okoline, kulturno-istorijske znamenitosti, tradiciju i posebnost tog vinogradarskog područja.

Iako je Srbija zemlja dugačke turističke tradicije, zadnjih je godina dopuna njenog turističkog imidža postala neminovna s obzirom na sve veću konkurenciju i novonastale trendove. Svet je sve manji, informacije lako dostupne. Turista današnjice promenio se, a to vazi, kako za „zapadnjake“, tako i turiste iz našeg regiona. Svoj novac  će potrošiti tamo gde se nudi nešto zanimljivo i drugačije, nešto što kod kuće nemaju. Upravo tu nastaje niša pogodna za razvoj specifičnih oblika turizma – ponuditi nešto lokalno, specifično i – vrhunsko! Vino!!!

Vrste  grožđa i vina koje su  najviše zastupljene u Srbiji

- Najpopularnije vrste u svetu, a i kod nas su „sovinjon beli“, „šardone“, „pino noar“ (kod nas poznatija kao burgundac crni), „merlo“, „kaberne sovinjon“, rajnski i italijanski rizling. Zanimljivo je, takođe, da se u novim vinogradima, kod Krčedina recimo, sada sve više uzgaja i „sira“ ili „širaz“. U svetu se sve više vinogradari vraćaju sortama kao što su „muskat frontinjan“, „muskat petitgren“, „muskat otonel“, „zinfandel“, „nebiolo“, „proseko“...