Vino i hrana

Izabrati pravo vino uz odabrano jelo ili jelo uz omiljeno vino mnogima stvara veliki problem, dok neki uopste ne razmisljaju o tome. Definitivno, ne ide svako vino sa svom hranom i dešava se da neka jela skroz izmene ukus već poznatog vina, a moguće je da nam vino da skroz drugu dimenziju nekog sppecijaliteta. Malo ćemo razmotriti ta pravila, mada se ne može izričito tvrditi da je u svim situacijama tako, sve je stvar individualnog osećaja.

Belo vino sa belim mesom – Crveno vino sa crvenim mesom

S obzirom na to da je u Srbiji roštilj omiljena hrana, recimo da tu imamo klasično pravilo – belo vino (svetlo meso, belo pileće meso), crveno vino (tamno meso, tamno pileće meso)i naravno uz svinjsko pečenje, bela vina.

Crveno vino

Crvena vina su bogata taninima, a tanini u kombinaciji sa ribom daju metalni, ne tako prijatan ukus vinu, isto se dešava i prilikom nekih crvenih vina i sireva ... spoj u kojem mnogi pronalaye sklad. Za razliku od mladih, svežih belih vina izraženih kiselina sa jako malo tanina, njihova kiselost se dobro bori sa nakada prejakim ribljim uljima. Za one uporne, neka niskotaninska crvena vina mogu da prođu sa slabo masnom belom ribom kao što su smuđ, štuka i skuša ...

Crvena vina su ipak najbolja uz dimljeno i suvo meso; sve vrste crvenog mesa (sa šumskim pečurkama); teleće i jagnjeće pečenje, tartar biftek, pečenu ćuretinu i pačetinu, pernatu divljač,pileće meso sa roštilja, polutvrdi i tvrdi sirevi guste i kremaste teksture (apenceler, kačkavalj ...)

Bela vina

Sve vrste rečne i morske ribe,belo meso i beli prelivi,hladno praseće pečenje.

Roze vina

Roze vina ili ružice su poznate po tome što uglavnom imaju povišene kiseline. Slažu se uz srpska predjela, roštilj, kao i uz voćne deserte. Odlično se uparuju uz, recimo ukus punjenih paprika.

Vino i sirevi

Bela vina svojom kiselošću ublažuju masnoće sireva i odlično idu uz kremaste, dok bi crvena vina mogla da se kombinuju jedino sa tvrdim sirevima.

Vino i dezerti

Stručnjaci za vina kažu, da je najzanimljivije uparivanje vina i slatkiša, da je to jedinstvena zabava. Veoma je važno dobro uklopiti vino uz dezert i tako izbeći česte neželjene posledice loših kombinacija ... npr kombinacija čokoladnog kolača i nekog slatkog rizlinga – prevelik nivo šećera ... ali zato takvo vino uz voćni kolač je dobra kombinacija. Recimo da su roze vina idealna dezertna vina uz voćne torte, voćne salate, orasnice ...

Slatka i poluslatka vina ili neko penušavo vino idu uz poslastice.

Vino i čokolada

Čokolada je teško uklopiva sa vinima, pa je preporuka, recimo odlučiti se za dobru crnu kafu da ispere taj veoma upečatljiv ukus.

Sva ova slaganja posmatrajte isključivo kao preporuku, što više vina probate uz različitu hranu, razvićete svoju specifičnu individualnu kombinaciju.

Vino je poezija zemlje, njena pesma posvecena nebu

Od Biblije do nasih dana, vino je stalno prisutno, ‘’moćno’’ i ‘’dvolicno’’: za pesnika Šarla Bodlera, vino sjedinjue zločin I dobročinstvo, I nije slučajno što jedna stara poslovica kaze da je vino ‘’dobar sluga’’, ali i ‘’gospodar kuće’’. I tako , ne samo poznavaoci, već  i umetnici, pesnici, muzičari I intelektualci, pričaju o tome vekovima: najčesce šaljivim ili podrugljivim tonom, ali takodje tužnim i dramatičnim.

 

Usled razvoja vinske kulture, imidž  vina je razvijen kao životni stil, a vinski turizam je kao segment alternativnog  turizma prepoznat kao važan element raznih turističkih doživljaja. Današnji  tursti žele drugačiji način odmora, zar ne, odmor u kome će više učestvovati I koji će im ponuditi mogućnosti da učine više od onoga, da budu puki posmatrači. Posete vinarijama, nude ovakvu vrstu dođivljaja I one privlače ljude kojima je vino stil života. Vino je danas dostupno svima, svako vino nosi neku specificnost, ako tu svoju specifičnost prenese, ono se zaista I ostvarilo. Doživljaj uz vino je poseban.

Put vina Srbije karakteriše , slaganje lokalnie hrane sa lokalnim vinima, postojanje vinskih viteških redova kojih u Srbiji ima šest, kao I manifestacije posvećene grožđu i vinu

Vinski turizam - Put vina

Vinski turizam je sve popularniji u svetu, Slovenija je napravila pravi bum u ovom vidu turizma, Mađarska ne zaostaje mnogo. Vinski put ili vinski turizam je specifičan oblik odmora, koji kombinuje degustaciju vina određenog vinogradarskog kraja sa  prirodnim lepotama, običajima i kulturno – istorijskim spomenicima tog područja. Nauka koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom vina zove se enologija pa se ova vrsta turizma često zove i enološki turizam.

To znači da se moraju izgraditi i poštovati visoki kriterijumi koje treba  da ispuni onaj proizvođač koji će dobiti pravo da se u svom regionu nađe na karti “Vinskih puteva  Srbije” ali bi isto tako trebalo da ima i određene pogodnosti koje bi mu olakšale bavljenje ovim poslom. To “odredište”  na tom putu nije samo podrum u kome se može degustirati i kupiti vino, već ona predstavlja i skup ponuda: turističkih, ugostiteljskih i poljoprivrednih proizvoda tog vinarskog kraja. To podrazumeva i predstavljanje  skupa prirodnih lepota, specifičnost okoline, kulturno-istorijske znamenitosti, tradiciju i posebnost tog vinogradarskog područja.

Iako je Srbija zemlja dugačke turističke tradicije, zadnjih je godina dopuna njenog turističkog imidža postala neminovna s obzirom na sve veću konkurenciju i novonastale trendove. Svet je sve manji, informacije lako dostupne. Turista današnjice promenio se, a to vazi, kako za „zapadnjake“, tako i turiste iz našeg regiona. Svoj novac  će potrošiti tamo gde se nudi nešto zanimljivo i drugačije, nešto što kod kuće nemaju. Upravo tu nastaje niša pogodna za razvoj specifičnih oblika turizma – ponuditi nešto lokalno, specifično i – vrhunsko! Vino!!!

Vrste  grožđa i vina koje su  najviše zastupljene u Srbiji

- Najpopularnije vrste u svetu, a i kod nas su „sovinjon beli“, „šardone“, „pino noar“ (kod nas poznatija kao burgundac crni), „merlo“, „kaberne sovinjon“, rajnski i italijanski rizling. Zanimljivo je, takođe, da se u novim vinogradima, kod Krčedina recimo, sada sve više uzgaja i „sira“ ili „širaz“. U svetu se sve više vinogradari vraćaju sortama kao što su „muskat frontinjan“, „muskat petitgren“, „muskat otonel“, „zinfandel“, „nebiolo“, „proseko“...

Vinski regioni

Karakter vina odražava sredinu u kojoj je nastalo i rezultat je nenarušenog sklada vinove loze, prirode i predstavlja pravi dar podneblja sa koga je poteklo.

Slaganje vina sa hranom je individualni osećaj za kojim treba tragati. Služi se na temperaturi od 8-10 C, a čuva na 13 C.

Vino nikada ne mešati sa vodom!!!

Vinski regioni:

Subotica - Horgoš

- Hajdukovo

- Palić

- Subotica

- Čoka

- Feketić

- Temerin

Srem

- Sremski Karlovci

- Banostor

- Irig

Banat

- Vršac

- Veliko Srediste

- Gudurica

Šumadija - Velika Morava

- Topola

- Smederevo

- Požarevac

- Krnjevo

- Arandjelovac

- Valjevo

Pocerje

-Timok

- Rajac

- Smedovac

- Rogljevo

- Knjaževac

Nišava - Južna Morava

Zapadna Morava

- Kruševac

- Bučje

- Trstenik

- Aleksandrovac

- Trzac

- Trnavci

- Donje Zleginje

- Gornje Zleginje

Put vina Srbije

Najveći broj vinograda u Srbiji se nalazi duž tri reke – Južne, Zapadne i Velike Morave, u centralnoj Srbiji i duž reka Save, Dunava i Tise u Vojvodini.Vrste vina se razlikuju u zavisnosti od zemljista na kome se vinograd uzgaja.

U Vojvodini privatni vinari uzgajaju plemenite sorte vinove loze koje daju kvalitetna sortna bela vina severnog tipa, a u centralnoj Srbiji rađaju plemenite sorte crnog grožđa. Bela vina podneblja Srbije, zavisno od sorte, odlikuju se svetlije zelenkastom do svetlije žutom bojom. Ona su laganija, srednje do umereno alkoholna, najčešće suvog ukusa.

Vinski regioni Srbije su Timočki, Nišavsko-južnomoravski, Zapadnomoravski, Šumadijsko-velikomoravski, Pocerski, Sremski sa fruškogorskim vinogorjem, Banatski i rejon subotičko-horgoške peščare.

U Srbiji postoji oko 700 vrsta vina, koja se prema boji dele na: belo, ružičasto i crveno.

Vina mogu da budu: vrhunska sa geografskim poreklom, kvalitetna sa geografskim poreklom, stona sa geografskim poreklom i stona vina.

Prema sadržaju šećera vina se dele na: suva, polusuva, poluslatka i slatka. Polazeći od uslova proizvodnje grožđa i vina u Srbiji se proizvode kvalitetne kategorije vina: čuvena vrhunska, kvalitetna vina i stona vina, sva sa zaštićenim geografskim poreklom.

Najčešće sorte grožđa od kojih se proizvode vrhunska crvena vina su: kaberne sovinjon, game crni, burgundac crni, merlo, pino nuar, sve poreklom iz Francuske i vranac i prokupac, autohtone sorte.

Kvalitetna crvena vina se najčešće proizvode od prokupca, frankovke i crnog portugizca (nepoznatog porekla), od skadarke crne, jagodinke, srpskog rubina (domaće ukrštene sorte).

Vrhunska bela vina se proizvode od: italijanskog rizlinga, sovinjona, šardonea, semijona, belog burgundca, žutog muskata, poreklom iz Francuske; zatim muskat otonela, jedinstvenog u svetu muskat krokana, crvenog traminca, i zelenog silvanca (poreklom iz Austrije), bagrine (poreklom iz Rumunije) emereld rizlinga (poreklom iz Kalifornije), rajnskog rizlinga (poreklom iz Nemačke) žilavke (autentične sorte Hercegovine) i tamjanike, od muskatne sorte koja je, najverovatnije, poreklom iz Francuske, ali koju Srbi već 500 godina smatraju svojom, autentičnom sortom.

Kvalitetna bela vina se proizvode od smederevke (nepoznato poreklo), rkacitelija (poreklom iz Gruzije), buvijea, neoplante, sirmijuma (dobijenog ukrštanjem domaćih sorti).

Stona vina se prave od župljanke, slankamenke, plovdinke, bele šasle, crvene šasle, poreklom iz Francuske; ezerjoa, čapskog bisera, kraljice vinograda, madam matijas, poreklom iz Mađarske; kardinala, poreklom iz Kalifornije, muskat hamburga; poreklom iz Engleske, od kreace, crvene ružice (nepoznatog porekla), kladovke bele, beogradske rane, biserke rane, demir kapije, gročanke, kosovke rane, opuzenske rane, radmilovačkog muskata (domaće sorte dobijene ukrštanjem).