Vrste vinove loze koje se sade u Srbiji

Vinova loza se gaji na sadašnjoj teritoriji Srbije hiljadama godina. Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, I to najviše u Metohiji, međutim stagnira pod osmanskom I austrougarskom vlašću, da bi se ponovo povratilo oslobadjanjem Srbije

Vrste vinove loze koje se sade u Srbiji:

Photo Ana Ilic

Alikant buše, Bagrina, Buvijeova ranka, Burgundac beli, Burgundac sivi, Burgundac crni, Vranac, Game Bojadiser, Game crni, Žametna črnina, Žilavka, Župljanka, Začinak, Jagoda (grožđe), Kaberne sovinjon, Kaberne fran, kevedinka, Kratošija, Kreca, Krstač, Kujunđuša, Merlo, Moslovac, Muskat beli, Muskat krokan, Muskat otonel, Muskat Hamburg, Plovdina, Portugizac, Prokupac, Rizvanac, Rizling rajnski, Rakaciteli, Semijon, Silvanac zeleni, Skadarka, Smederevka, Sremska zelenika, Sovinjon, Stanušina, Tamjanika, Traminac mirisavi, Traminac crveni, Frankovka, Šardone, Šasla bela

Za dobar utisak o vinu potrebna je i prava caša

Za dobar utisak o vinu potrebno je odabrati i pravu čašu u kojoj će se ono poslužiti.

Za ocenjivanje vina koristi se čaša propisanih dimenzija i ona je univerzalna za sva vina, ali pored toga postoje i čaše koje se koriste posebno za odgovarajuće vrste i tipove vina. Čaša treba da je bezbojna, od tanjeg stakla i ima postolje, nogu i telo, različitog odnosa u zavisnosti od tipa vina. 

Za bela vina koriste se čaše oblika "lale"- sužavaju se u gornjem delu kako bi se mirisne materije iz vina koncentrisale, dok je samo vino zaštićeno od kontakta sa vazduhom i time sprečena oksidacija vina. One su manje po zapremini kako se vino pije hladnije. 

Čaše za crvena vina se blaže sužavaju u gornjem delu i imaju više okrugao izgled, izgleda "krnjeg jajeta", veće su zapremine. 

Čaše za šampanjac su potpuno drugačije - uske i visoke.

Vinski turizam kroz čula

Sama priroda vinarske industrije dovodi je do potpunog sjedninjavanja sa turizmom pružajući turisti mogućnost da doživi istoriju jednog naroda, njegovu  kulturu,hranu, nove mirise, zvukove i ukuse ... kombinaciju kulture, životnog stila i područja.

photo Ana Ilić

Vinski turizam potpuno uključuje sva čula i zato to treba doživeti u pravom smislu te reči.

Ukus: vina i lokalne kuhinje, svežeg groždja, a i drugih proizvoda lokalnih proizvođača

Miris: Zemlje i grožđa, svežeg seoskog vazduha, fermentacije groždja u vinarijama, podruma, kuhinje u lokalnim restoranima i seoskim domaćinstvima, lišća i zemlje u vinogradima, trave i poljskog cveća

Dodir: fizički doživljaj proizvodnje vina, boce i čaše, kuvanje sa vinom, branje grožđa ...

Vid: vinogradi i modro nebo, specifična lokalna arhitektura, uživanje drugih ljudi, manifestacije posvećene grožđu i vinu, boje vina ...

Sluh: punjenje vina u boce, sipanje vina u čaše, vinske pesme, vinska opema

Vrste vinskog turizma

Vinski turizam može biti:

• Kulturno autentičan – uključuje stil života povezan sa vinom i hranom, manifestacije posvećene grožđu i vinu, događaji, vinarska sela
• Romantičan ( zasnovano na činjenici da vino i opuštajuće okruženje potiče romantiku
• Edukativan ( turisti sve više žele da nauče o vinskoj kulturi )

Vinski turizam može se definisati i kao poseta vinogradima,vinarijama, manifestacijama posvećenim grožđu i vinu, izložbama vina, degustacijama ili kao doživljaj atraktivnosti vinogradarske regije.

Motivacije turista za vinske ture

Posetioci vina i vinskih regija imaju različite interese i znanje o vinu.

Nisu svi turisti isključivo zainteresovani samo za degustacije vina ili proizvodnju, recimo motiv može biti sakupjaje etiketa, motivacije unutar jedne grupe mogu varirati o strast prema vinu ne mora uvek da bude primarni motiv.

Vinski turizam je putovanje povezano sa pprivlačnošću vinarija i vinogradarskih područja, vrsta marketinške niše i razvoja destinacije i prilika za direktnu prodaju i marketing za vinarsku industriju . (Getz)

U vinski turizam se uključuju posetioci koji putuju posebno zbog iskustva povezanih sa vinom ali i oni koji ''vinsko'' iskustvo uključuju u itinerer za vreme posete nekoj destinaciji.

Aktivnosti posetioca mogu biti veoma različite, od posete vinarijama i degistacije vina do intenzivnog poznavanja vina i vinogradarstva. Njihova ''vinska iskustva'' mogu biti dobro ukomponovana sa gastronomijom podneblja, upotpunjena slikom stila života oje vino stvara ili pojačava.

Vino i hrana

Izabrati pravo vino uz odabrano jelo ili jelo uz omiljeno vino mnogima stvara veliki problem, dok neki uopste ne razmisljaju o tome. Definitivno, ne ide svako vino sa svom hranom i dešava se da neka jela skroz izmene ukus već poznatog vina, a moguće je da nam vino da skroz drugu dimenziju nekog sppecijaliteta. Malo ćemo razmotriti ta pravila, mada se ne može izričito tvrditi da je u svim situacijama tako, sve je stvar individualnog osećaja.

Belo vino sa belim mesom – Crveno vino sa crvenim mesom

S obzirom na to da je u Srbiji roštilj omiljena hrana, recimo da tu imamo klasično pravilo – belo vino (svetlo meso, belo pileće meso), crveno vino (tamno meso, tamno pileće meso)i naravno uz svinjsko pečenje, bela vina.

Crveno vino

Crvena vina su bogata taninima, a tanini u kombinaciji sa ribom daju metalni, ne tako prijatan ukus vinu, isto se dešava i prilikom nekih crvenih vina i sireva ... spoj u kojem mnogi pronalaye sklad. Za razliku od mladih, svežih belih vina izraženih kiselina sa jako malo tanina, njihova kiselost se dobro bori sa nakada prejakim ribljim uljima. Za one uporne, neka niskotaninska crvena vina mogu da prođu sa slabo masnom belom ribom kao što su smuđ, štuka i skuša ...

Crvena vina su ipak najbolja uz dimljeno i suvo meso; sve vrste crvenog mesa (sa šumskim pečurkama); teleće i jagnjeće pečenje, tartar biftek, pečenu ćuretinu i pačetinu, pernatu divljač,pileće meso sa roštilja, polutvrdi i tvrdi sirevi guste i kremaste teksture (apenceler, kačkavalj ...)

Bela vina

Sve vrste rečne i morske ribe,belo meso i beli prelivi,hladno praseće pečenje.

Roze vina

Roze vina ili ružice su poznate po tome što uglavnom imaju povišene kiseline. Slažu se uz srpska predjela, roštilj, kao i uz voćne deserte. Odlično se uparuju uz, recimo ukus punjenih paprika.

Vino i sirevi

Bela vina svojom kiselošću ublažuju masnoće sireva i odlično idu uz kremaste, dok bi crvena vina mogla da se kombinuju jedino sa tvrdim sirevima.

Vino i dezerti

Stručnjaci za vina kažu, da je najzanimljivije uparivanje vina i slatkiša, da je to jedinstvena zabava. Veoma je važno dobro uklopiti vino uz dezert i tako izbeći česte neželjene posledice loših kombinacija ... npr kombinacija čokoladnog kolača i nekog slatkog rizlinga – prevelik nivo šećera ... ali zato takvo vino uz voćni kolač je dobra kombinacija. Recimo da su roze vina idealna dezertna vina uz voćne torte, voćne salate, orasnice ...

Slatka i poluslatka vina ili neko penušavo vino idu uz poslastice.

Vino i čokolada

Čokolada je teško uklopiva sa vinima, pa je preporuka, recimo odlučiti se za dobru crnu kafu da ispere taj veoma upečatljiv ukus.

Sva ova slaganja posmatrajte isključivo kao preporuku, što više vina probate uz različitu hranu, razvićete svoju specifičnu individualnu kombinaciju.

Vino je poezija zemlje, njena pesma posvecena nebu

Od Biblije do nasih dana, vino je stalno prisutno, ‘’moćno’’ i ‘’dvolicno’’: za pesnika Šarla Bodlera, vino sjedinjue zločin I dobročinstvo, I nije slučajno što jedna stara poslovica kaze da je vino ‘’dobar sluga’’, ali i ‘’gospodar kuće’’. I tako , ne samo poznavaoci, već  i umetnici, pesnici, muzičari I intelektualci, pričaju o tome vekovima: najčesce šaljivim ili podrugljivim tonom, ali takodje tužnim i dramatičnim.

 

Usled razvoja vinske kulture, imidž  vina je razvijen kao životni stil, a vinski turizam je kao segment alternativnog  turizma prepoznat kao važan element raznih turističkih doživljaja. Današnji  tursti žele drugačiji način odmora, zar ne, odmor u kome će više učestvovati I koji će im ponuditi mogućnosti da učine više od onoga, da budu puki posmatrači. Posete vinarijama, nude ovakvu vrstu dođivljaja I one privlače ljude kojima je vino stil života. Vino je danas dostupno svima, svako vino nosi neku specificnost, ako tu svoju specifičnost prenese, ono se zaista I ostvarilo. Doživljaj uz vino je poseban.

Put vina Srbije karakteriše , slaganje lokalnie hrane sa lokalnim vinima, postojanje vinskih viteških redova kojih u Srbiji ima šest, kao I manifestacije posvećene grožđu i vinu

Vinski turizam - Put vina

Vinski turizam je sve popularniji u svetu, Slovenija je napravila pravi bum u ovom vidu turizma, Mađarska ne zaostaje mnogo. Vinski put ili vinski turizam je specifičan oblik odmora, koji kombinuje degustaciju vina određenog vinogradarskog kraja sa  prirodnim lepotama, običajima i kulturno – istorijskim spomenicima tog područja. Nauka koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom vina zove se enologija pa se ova vrsta turizma često zove i enološki turizam.

To znači da se moraju izgraditi i poštovati visoki kriterijumi koje treba  da ispuni onaj proizvođač koji će dobiti pravo da se u svom regionu nađe na karti “Vinskih puteva  Srbije” ali bi isto tako trebalo da ima i određene pogodnosti koje bi mu olakšale bavljenje ovim poslom. To “odredište”  na tom putu nije samo podrum u kome se može degustirati i kupiti vino, već ona predstavlja i skup ponuda: turističkih, ugostiteljskih i poljoprivrednih proizvoda tog vinarskog kraja. To podrazumeva i predstavljanje  skupa prirodnih lepota, specifičnost okoline, kulturno-istorijske znamenitosti, tradiciju i posebnost tog vinogradarskog područja.

Iako je Srbija zemlja dugačke turističke tradicije, zadnjih je godina dopuna njenog turističkog imidža postala neminovna s obzirom na sve veću konkurenciju i novonastale trendove. Svet je sve manji, informacije lako dostupne. Turista današnjice promenio se, a to vazi, kako za „zapadnjake“, tako i turiste iz našeg regiona. Svoj novac  će potrošiti tamo gde se nudi nešto zanimljivo i drugačije, nešto što kod kuće nemaju. Upravo tu nastaje niša pogodna za razvoj specifičnih oblika turizma – ponuditi nešto lokalno, specifično i – vrhunsko! Vino!!!

Vrste  grožđa i vina koje su  najviše zastupljene u Srbiji

- Najpopularnije vrste u svetu, a i kod nas su „sovinjon beli“, „šardone“, „pino noar“ (kod nas poznatija kao burgundac crni), „merlo“, „kaberne sovinjon“, rajnski i italijanski rizling. Zanimljivo je, takođe, da se u novim vinogradima, kod Krčedina recimo, sada sve više uzgaja i „sira“ ili „širaz“. U svetu se sve više vinogradari vraćaju sortama kao što su „muskat frontinjan“, „muskat petitgren“, „muskat otonel“, „zinfandel“, „nebiolo“, „proseko“...