Zdravstveni turizam važan segment strategije razvoja turizma u Srbiji

Nedavna istraživnja su pokazala da turisti koji žele medecinsku pomoć u 41% slučajeva traže stomatološke usluge, 40% usluga iz oblasti ortopedije,kariologije, krdiohirurgije, a 19% ih preferira estetskoj hirurgiji. Glavni svetski trendovi pokazuju d tržište koje potražuje medicinski turizam raste između 20 i 40 odsto, da  je prošle godie zarada tog sektora iznosila 60 milijrdi dolara, a ta brojka će se  ove godine popeti na 100 milijardi dolara.

Salas 137 / Photo, Salas 137 ustupio

Zbog tri puta nižih cena nego u njihovim zemljama, ali i kvaltetnih usluga naših stručnjka sve više stranaca dolazi u našu zemlju, i upravo konkretan razlog njihovog dolaska je medicinski turzam. Preporuke se uglavnom dobijaju usmenim putem od zdovoljnih pcijenata,ili  kako mi u turizmu to zovemo, na preporuku prijatelja.

Medecinski ili zdravstveni turizam, može Srbiji da donese dobru zaradu, a Zakonom je ta oblast regulisana jos 2009. Godine. Država bi trebala ozbljno da se pozabavi ovim vidom turizma ,stvaranjem što boljih uslova za dolazak stranaca u našu zemlju i razvojem zdravstvenog turizma.

Zdravstveni turizam je za sada u Evropi najviše razvijen u Mađarskoj, Poljskoj, Španiji i Turskoj, a istraživanja pokazuju da Mađarska prednjači u razvojem svojih termalnih izvora.

U našoj zemlji ne postoji jasno razvijena marketinška strategija za promociju ovog vida turizma, a takođe i nedeovoljna organizacija i uvezivanje svih učesnika u orgnizaciji prihvata stranih turista koji sve više dolaze u našu zemlju upravo u jasno definisanoj potrazi za ovim vidom turizma.

Činjenica je da postoji i odgovarajuća ponuda i kvaltetna tražnja, tako da je sada na lekarima i odgovarajućim institucijama da pokrenu odgovarajuće akcije  kako bi se i Srbija našla na zdravstvenoj turističkoj mapi Evrope kao jedan od lidera.

Šta fali ekskurziji po Zapadnoj Srbiji? Ko je tu zatajio ?

Potaknuta razgovorom sa prijateljicom koja je profesor, čija škola organizuje ekskurziju u Italiju, došla sam do zaključka da su đačke ekskurzije prestale da služe svojoj svrsi i pretvorile se u masovni turizam, pogotovo te megalomanske u inostrnstranstvo koje su skroz izgubile svoj smisao.

Neću da ulazim u obrazovno vaspitanje dece,ali mi se blago čini da se na tim putovanjim uče dezorjentisanom ponašanju, trošenju novca na šoping i životu izvan stvarnosti... Bez ikakvog traga istraživačkog rada i učenja kulture i tradicije destinacije koju da bi obišli prelaze hiljade kilometara,  hotelima sa par zvezdica oko kojih se obavezno spore prilikom odabira smeštaja.

E, sada, zagovornici ekskurzija u inostranstvo se pravdaju rečenicom da im je to prilika da vide druge države, da će im ostati u pamćenju ... Mi turistički radnici imamo rečenicu koju stalno ponavljamo, ’’Upoznaj prvo svoju zemlju da bi je više voleo’’ , a činjenica je i ta da putovanja u inostranstvo predstavljaju prekomernu i nepotrebnu potrošnju. Volela bih da znam, da li je normalno obići crkvu Sv. Petra, a ne obići Žiču i Studenicu, Oplenac? Čak ni ne znati njihov geografski položaj. Meni se dešavalo da organizatori đačkih ekskurzija (to nisu škole !!!) zovu i pitaju ’’Koliko je daleko crkva na Oplencu od Topole?’’ ili ’’Da li mogu na Oplencu kao na Košutnjaku da prave roštilj, pa oni bi to baš voleli’’ ??? O individualcima ću vam pričati neki drugi put .

Dakle dive se jezerima na severu Italije, a da nikada nisu bili na Vlasini, Uvcu, Gružnskom jezeru ... posetili stanište beloglavog supa, vozili se splavom po Carskoj bari, obišli Galeriju ’’Barili’’ u Požarevcu, videli Deliblatsku peščaru, Potpećku pećinu,neki od salaša  ... Toliko divnih mesta u ovoj našoj Srbiji . Pitam se kome je više stalo do ekskurzije u inostranstvo,organizatoru, školi, roditelju ... đacima je svakako sve jedno, provod i društvo su najvažniji.

Ono u što sam sigurna da četiri dana ekskurzije u Srbiji mnogo manje košta, a efekat i dužina pamćenja podjednako ostaju posle svake destinacije. Nažalost na receptivni turizam se tako malo obraća pažnja, i mi sami kada promovišemo našu zemlju odlazimo na inostrane sajmove turizma koji ne daju ili pak daju minimalne efekte. Promovišemo ’’ludi provod u Beogradu’’. Svoja iskustva nam prenose zaposleni koji se šalju na edukacije u Japan. Japan = Srbija, verovatno postoji neka konekcija, a da sam ja nešto propustila.

Tako da, dok ne bude postojala jasna strategija,naši srednjoškolci će sa svojih ekskurzija pamtiti ludi provod u hotelu sa 2* do 3*, sniženje sjajnih krpica u H&M ... neki će se sećati i crkve Sv.Petra, roditelji će u ratama do sledećeg leta otlaćivati, a mi ćemo Srbiju promovisati u Briselu ;)

Hodač na žici i kaskaderi na "Festivalu uličnih svirača"

Francuski artista Ramon Kelvink Junior u subotu uveče će iznad Trga slobode izvesti tačku hodanja na žici.

Početak je u 21.15 časova.

Ovaj četrdesetogodišnjak je jedan od retkih artista koji se danas bave ovom teškom i opasnom disciplinom, a zanat je naučio kao pripadnik pete generacije porodice hodača po žici.

U subotu uveče na "Festivalu uličnih svirača"je i atraktivan kaskaderski šou nemačke trupe "Bengditos", sa automoblom koji proleće kroz vatrene obruče. Oni će svoju tačku izvesti u 19 časova u dvorištu Sokolskog doma.

Na bini u Katoličkoj porti, između ostalih, nastupaju bendovi "Strej dog" u 20.15  i "Zaa" u 23 časa.

Preuzeto: http://www.021.rs

DANI BUREKA u Nišu, od 13 do 15.septembra 2012

DANI BUREKA , od 13 do 15.septembra 2012 - kej ispred hotela "My place" u Nišu

Buregdžijada, jedinstvena manifestacija koja promoviše čuveni srpski doručak burek okupiće pekare iz Nisa, Grčke i Makedonije, koje će se nadmetati u spravljanju ove slane poslastice.

Burek Days will be held in Niš from September 13-15. Bakers from Serbia, Bulgaria, Greece, and Macedonia will compete in preparing Burek, a traditional and very popular Balkan style cheese pie.

Extreme Sports & Music Festival Countryside Jam Vrsac 2012 od 31.08. do 02.09.

Extreme Sports & Music Festival

Countryside Jam

Vrsac 2012

 Prvi Srpski festival ekstremnih sportova ce publici u gradu Vrscu ali i nasoj zemlji predstaviti za tri festivalska dana desetak ekstremnih sportova.Posto u Vrscu jos uvek nemamo teren ( Skate Park ) namenjen ekstremnim sportovima,takmicenje ce se odrzati na dve lokacije u gradu i jednoj na Vrsackom bregu.Posto ekstremni sportovi svakako spadaju pod “urbanu kulturu” sva desavanja bice propracena raznim akcijama u cilju podizanja svesti danasnjoj omladini.Bice postavljeni standovi u blizini mesta predvidjenih za takmicenja,na kojima ce posetioci moci od strucnih lica da se informisu o svim problemima modernog drustva a pre svega o onima sa kojima se susrece danasnja omladina.A dve glavne veceri bice zavrsene uz svirku trenutno najpopularnijih bendova na Balkanu (Block Out,Eyesburn,Sunshine,Iskaz,…)

     Posto se i sam bavim ekstremnim sportovima (Rollerblading-om,Snowboarding-om i Downhill Bike-ingom) a radio sam pri organizaciji WOB-a ( Winners of Belgrade najveceg internacionalnog takmicenja ekstremnih sportova kod nas,koji obuhvata cetiri ekstremna sporta i oko 10 000 ljudi ) poslednje tri godine i organizovao vise promocija Rollerblading-a u nasoj zemlji (Beograd,Vrsac,Valjevo,Novi Sad,….).Mogu sa sigurnoscu reci da ce Countryside Jam vec druge godine svog postojanja biti broj jedan u ovom delu Evrope.Da ce bodovi iz minimum pet ekstremnih sportova biti priznata na svetskim rang listama.Pa ce se popularnost ovih sportova vrtglavo povecati.Gde ce se broj sportova,ucesnika i publike utrostruciti.A samim tim i “income” nase organizacije ali i svih prijatelja ovog festivala.

     Treci dan festivala nosice naziv Free Your Mind na kome cemo u saradnji sa vise organizacija drzati tribine i predavanja o problemima danasnjice ( zloupotreba narkotika,trafiking,zagadjenje nase planete,…..).

     Suvisno je napomenuti sa kakvim se sve nepoznanicama susrece danasnja omladina i kroz kakve probleme prolaze.Ali je preko potrebno reci da nadlezni najmanje rade kako bi se tu nesto promenilo.U zemlji imamo mnogo organizacija koje se brinu za resavanje tih problema ali takodje i problem jer su to sve neprofitabilne organizacije sa nedovljnom podrskom nadleznih.Idelano resenje je postavljanje info standa upravo tamo gde su mladi.Za sada jedini koji su tako nesto radili jeste organizacija “Exit”,upravo na muzickom festivalu.A u cilju nastavljanja sjajne saradnje koju imam sa raznim organizacijama (Jazasom,IPON-om,UPD-om,Stop Drogama,Dobri ljudi,EKO Vrsac,…..) tog treceg dana festivala ce svi oni drzati predavanja na teme iz njihove oblasti,na standu koji ce biti postavljen u blizini kampa festivala na Vrsackom bregu.A uvece ce iz organizacije IPON izvesti predstavu pod nazivom “Nikad Heroin” u Vrsackom Pozoristu Sterija.

  Countryside Jam extreme sports & music festival ima vise ciljeva.Pre svega podrsku ovim adrenalinskim sportovima koji su jos pocetkom devedesetih godina obuzeli Amreiku a u ovom milenijumu opsedaju Evropski i Azijski kontinent.Koji su na prostor nase zemlje dosli malo nakon Amerike ali zbog konzervativnosti i mogu reci ogranicenosti ljudi tada nisu dobijali dovljno paznje i podrske kao sto je to slucaj u zadnjih dve godine.U prilog tom napretku dodajem da smo dobili sedam profesionalnih Skate Park-ova u Beogradu,Novom Sadu,Novom Pazaru,Knjazevcu,Kikindi,Kragujevcu i Boru (u vrednsoti od par miliona Eura).Da je u Boru sagradjen Plaza Park (prvi nastao tek 2005 u Washingtonu),a koji je prvi u jugoistocnoj Evropi.Gde smo u 2011. godini samo iz Rollerblading-a imali pet internacionalnih takmicenja ciji su se bodovi prenosili na WRS ( World Rolling Series,svetsku bodovnu listu ).Pa u regionu imamo tri Downhill Bike trke koje se nalaze na kalendaru UCI World Cup-u.I gde se izmedju ostalog vec peta godina za redom odrzava Evropsko prvenstvo u ATB-u ( All Terain Board-u ) na Fruskoj Gori i to samo sedam godina od nastanka sporta!!!A da ne spominjem kapitalna ulaganja velikih svestkih kompanija kao sto su LG,Nike,Nissan,Converse,Red Bull….u ekstremne sportove kod nas.

     -Kao sto sam vec napomenuo da ekstremni sportovi spadaju pod “urbanu kulturu”,takodje imamo cilj za podizanjem svesti danasnjoj omladini i “otvaranjem ociju” svih ljudi nad problemima sa kojima se susrecemo i koje porpilicno olako shvatamo i ne posvecujemo im dovoljno vremena za resavanje.I naravno da pokazemo da biti “Urban” ne znaci sve ono sto ljudi na ovim prostorima stereotipno shvataju,vec je urbana osoba susta suprotnost toga.

     I naravno dobra zabava i druzenje svih posetilaca Countryside Jam Festivala!!!

Koliko god ovo zvucalo kao klise ali nasa ciljna grupa su stvarno ljudi “od 7 do 77”.Prevashodno omladina koja zaboravlja na fizicke aktivnosti provodeci previse vremena za racunarom i na drustvenim mrezama,ali i koja nazalost polako gubi kontrolu nad problemima sa kojima se susrecu.Ali svakako i stariji jer su Ekstremni Sportovi neverovatna zabava za gledati jer su u pitanju vrhunski sportisti i atlete kojih ce ovde biti iz preko 10 razlicitih zemalja. 

Ukratko:

-Rollerblading (takmicenje na WRS svetskoj bodovnoj listi,takmicari iz 10tak zemalja)

-Skateboarding (Jam format takmicenja,takmicari sa Balkana)

-Downhill Bike (takmicenje na UCI svetskoj bodovnoj listi,takmicari iz 10tak zemalja)

-Paragliding (promo sporta,letaci iz Rumunije,Madjarske,Italije,Srbije,Hrvatske)

-MTB/BMX Dirt (takmicenje Jam formata,takmicari iz 10tak zemalja,velika verovatnoca nastupa Daniela Ders-a iz Venezuela,trenutno vodeceg BMX-era u svetu)

-ATB (Jam format,10tak najboljih freerider-a na svetu)

-Parkour (promo sporta,ucesnici iz Srbije i Hrvatske)

-Eyesburn

-Block Out

-Sunshine

-Iskaz

-Who See

-Blaya Dub Playa

-Piknik

-i jos 10tak bendova u dve festivalske veceri

Treci dan festivala tribine pod nazivom Free Your Mind.Predavanja na teme bolesti zavisnosti,trafiking,ekoloska svest,.....

Od 3000 do 5000 ljudi u protokolu za tri dana festivala

Generalni sponzor prvog Festivala Ekstremnih Sportova u Srbiji dobija brendiranje: imena festivala ,svih sprava i rekvizita koji ce se koristiti tokom festivala (jump box,roll in,kickers,benk…),glavne bine na kojoj se moze okaciti baner velicine 10x7 metara,mete (5m u precniku) na koju ce sletati paraglajderisti,baner na nasem sajtu (kako na home page-u tako i na ostalim stranicama),…

Manifestacija ce biti prenosena on-line i link-ovi ce biti postavljeni na zvanicnim sajtovima festivala,JCand company-a,Converse skate blog i drustvenim mrezam Facebook i Twiter

Medijski sponzori su MTV Adria,Prva TV,RTS,RTV,tri lokalne televizije (TV Banat,TV Lav i TV Viktorija),Blic,24sata,Urban Bug Magazin,….

Preko 3000 plakata ce biti polepljeno po Vrscu,Beogradu,Novom Sadu i Nisu. 

A pored svega ovoga imamo dve bonus promocije iskljucivo generalnog sponzora:jedinstveni snimci sa GoPro kamera koji ce nositi paraglajderisti i gde ce se snimiti iz “pticije perspektive” sletanje na metu sa vasim brendom.I gde ce oko 19 casova drugog dana festivala pred dodelu nagrada svim ucesnicima, iznad publike koja ce tu biti okupljena proleteti motorni zmaj iz kog ce iskociti paraglajderista na kome ce biti zakacena zastava generalnog sponzora.Paraglajderista ce sleteti na oko 50 metara od glavne bine!!!      

Vladimir Kostic 

060/35-60-666

ESA Exiles, Kumanovska 3 Vrsac 

PIB 107554072

MB 28776446

Racun 160-371721-25

17. LIKOVNA KOLONIJA ''GRUŽANSKA JESEN''

17. Likovna kolonija ''Gružanska jesen'' biće organizovana od 08. do 15. septembra. Učestvovaće dvadeset umetnika, među kojima će biti umetnici iz Ukrajine i Francuske, pesnik Dobrica Erić i glumac Saša Pilipović. Umetnici će biti smešteni u domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom u selu Žunje na obali Gružanskog jezera. teme koje se obrađuju na koloniji su etno motivi, mrtva priroda i pejzaži. Tokom kolonije biće organizovan izlet za umetnike kako bi se upoznali sa kulturnim nasleđem opštine Knić, tom prilikom će posetiti manastir Kamenac u selu Čestin (XV vek), crkvu u Borču XIV vek) i rednjevekovni grad Borač.

Poslednjeg dana rada kolonije biće organizovana izložba u Domu kulture u Kniću i završno veče u hotelu Euro Gaj.

SILVER LAKE TOURFILM FESTIVAL - SILAFEST '12 Veliko Gradište

Četvrti Međunarodni Festival turističkog i ekološkog filma SILVER LAKE TOURFILM FESTIVAL - SILAFEST '12 održaće se na obali Dunava, u Velikom Gradištu od 2. do 8. Septembra 2012.

http://www.silafest.com/

45. Smotra "Homoljski motivi" 2012

45. Smotrа izvornog nаrodnog stvаrаlаštvа „Homoljski motivi“ biće održаnа u Kučevu, od 27. аvgustа do 2 septembrа. Glаvni dаn Smotre je subotа, 1. septembаr, i progrаmi posvećeni trаdicionаlnoj kulturi među kojimа posebno mesto zаuzimа Koncert izvornih grupа, kаo okosnicа cele mаnifestаcije.

45. Smotru „Homoljski motivi“ činiće još i 7. Festivаl „Trubа Miroslаvа Mаtušićа“, Opštinskа smotrа dečjeg izvornog stvаrаlаštvа, i niz drugih muzičko-scenskih sаdržаjа.

Detaljan Program 45. Smotre ''Homoljski motivi'' možete pogledati http://homoljskimotivikucevo.org/sr/program

"Banoštorski dani grožđa" počinju 01. septembra

U sremskom selu Banoštor i ove godine će biti održana tradicionalna manifestacija "Banoštorski dani grožđa", 16. po redu, a počeće u petak 31. avgusta i trajati do 2. septembra.

U Domu kulture Banoštor, klub vinogradara i vinara "Sveti Trifun" izložiće vino i grožđe, a najbolji proizvođači iz cele Vojvodine će biti nagrađeni za svoje proizvode.

Glavni događaj je u subotu, 1. septembra, kada će u podne početi svečani defile proizvođača, mladića i devojaka u narodnim nošnjama.

 Posetioci će moći da vide kako su devojke nekada bose gazile grožđe, a biće prikazana i procedura kako se pravi vino.

Tokom manifestacije biće organizovan i kulturno umetnički program, a tokom celog dana gosti će moći da uživaju uz tamburaški orkestar koji će svirati na bini.

U večernjim satima popularna grupa "Garavi Sokak" biće zadužena za zabavu gostiju.

Banoštor je jedno od sela koje je u projektu Klastera "Istar 21" i Pokrajinskog sekretarijata za privredu izabrano za jedno od najlepših u Vojvodini, navedeno je u saopštenju Info centra Banoštora.

Izvor: Tanjug

XVI Zlatarska sirijada - Najbolji zlatarski sir

Ove godine na Veliku Gospojinu, 28. avgusta u selu Božići održava se sada već tradicionalna manifestacija izlaganja i degustacije zlatarskog sira  - XVI Zlatarska sirijada.

Zlatarski brend, pita od heljdinog brašna je nezaobilazni yačin ove manigestacije, posetioci će imati priliku da uživaju u mnogobrojnim specijalitetima ovoga podneblja. Biti na Zlataru, a ne videti Beloglavog supa bi bio bi veliki propust, zato posle svih ovih đakonija koje se pripremaju u okviru Zlatarske sirijade, napravite malu pauzu posetivši prirodno stanište Beloglavog supa Specijalni prirodni rezervat Uvac.

Možda na http://www.zlatar.org.rs/ pronađete još zanimljivosti, a verujte mi na reč Zlatar je prelep. Ja sam ovde samo želela da preporučim manifestaciju,ali nisam mogla,ali nikako da preskočim pitu od heljde, Beloglavog supa ... a verujte mi da jastuci punjeni heljdinim ljuspicama seu melem za miran san,provereno!

VI Festival vina u Nišu

VI Festival vina se održava u Nišu 25. i 26. avgusta na Trgu Kralja Milana od 18 do 22 časa

Roštiljijada u Leskovcu

Za sve one istinske ljubitelje pravog i kvalitetnog roštilja, preporučujem jednu od najvećih i najmirisnijih manifestacija u Srbiji - Leskovačku roštiljijadu !

Ove godine  od 27.avgusta do 02. spetembra na velikom prostoru Široke čaršije, velii broj turista, istinskih poštovaoca pravog roštilja iz zemlje i inostranstva očekuje bogat program, ali prvenstveno jako kvalitetna ponuda raznih vrsta mesa i mesnih prerađevina sa roštilja.

Pored tradicionalnih takmičenja brojnih ugostiteljskih radnika, majstora roštilja - 30. avgusta, učenika ugostiteljski škola - 30. avgusta, manifestaciju će obojiti i brižljivo odabran muzički program, gde bih ja izdvojila Vlatka Stefanovskog i Bilju Krstić i Bistrik.

Deteljan proram pogledajte na

http://rostiljijada.leskovac.tel/

Čudesna ruža Gruže

Predeo koji obuhvata obronke Gledićkih planina, Kotlenika i Ješevca, šumovitu dolinu između Kragujevca i Kraljeva, Čačka i Gornjeg Milanovca, priroda je nesebično obdarila lepotom.

Centralni deo Gruže zauzima opština Knić sa trideset i šest živopisnih sela, koja su na turističkoj karti Srbije prepoznatljiva po razvoju seoskog turizma. Drumskim i železničkim saobraćajem je dobro povezana sa svim krajevima Srbije, od Beograda udaljen 142km preko Topole i 170km autoputem. Ovaj blagorodni kraj bogato obdaren od majke prirode plodnim ravnicama, niskim brežuljcima i negovanim voćnjacima, predstavlja idealno mesto za odmor. Obiluje brojnim istorijskim spomenicima i bogatom kulturno-istorijskom baštinom. Posebno ističu crkvu u selu Borač iz 1350. Godine, stari grad na vrhovima Boračkog krša, koji je podigao despot Stefan Lazarević početkom XV veka, kao i njegovu zadužbinu, manastir Kamenac u selu Čestin.

Međutim, ono čudesnu ružu Gruže izdvaja u odnosu na druge destinacije je ponuda seoskog turizma, i što je čini jednom od pionira u razvoju ovog vida turizma koji je počeo da se razvija u ovom kraju još sedamdesetih godina prošlog veka. Gružanski domaćini na daleko su poznati po svojoj šumadijskoj otvorenosti i gostoljubivosti, a čine ih domaćini iz sela: Borač, Žunje, Grabovac, čestin, Brnjica, Guberevac, Dragušica, Balosava i Knić. U toku boravka, ljubitelji odmora na selu mogu da se vrati bogatiji novim iskustvima i znanjima poput pripremanja zimnice, posmatranja ptica, branja pečuraka, sakupljanja lekovitog bilja i naravno beskonačne šetnje po ovom živopisnom kraju su razlozi koji ne mogu nikoga ostaviti ravnodušnim.

U centralnom delu, na reci Gruži, napravljeno je jezero čija je osnovna namena vodosnabdevanje. Jezero zahvata površinu od 934ha, a dužine je oko 10 km i samim tim predstavlja idealno mesto za sve vrste sportva na vodi, a prevashodno veslanje i kajakanje, bogato ribom predstavlja pravu blagodet za sportski ribolov. Za potrebe sportista na jezeru je izgrađena osnovna infrastruktura u vidu hangara za smeštaj čamaca, splava za izlazak veslača na vodu i razmerene su dve veslačke staze u dužini od 2000 metara.

Selo Borač je poznato po Boračkom Kršu – prirodnoj retkosti na čijem se vrhu nalaze ostaci srednjevekovnog grada iz doba despota Stefana lazarevića. Ovo živopisno selo je poslužilo kao mesto snimanja popularne serije ’’Moj rođak sa sela’’.
Za organizovane grupe turista (do 50 osoba) organizuju se tradicionalni ručak u autentičnom ambijentu šumadijskog sela.

Više informacija o smeštaju u seoskom turizmu i izletničkim turama na  www.knic.turizam.rs ; www.visitserbia.eu

Aqua parkovi pravi izbor za ove vrele dane

Ne znate gde bi po ovoj vrelini, a neki morski aranžman niste još odabrali, pa evo nekoliko predloga od mene. Poseta aqua parkovima je u najačešćem slučaju predviđena za kratak odmor ili vikend u prirodi.

Aqua park Izvor Aranđelovac

Aqua park Izvor nalazi se u Aranđelovcu, u Bukovičkoj banji, na samo sat vremena vožnje od Beograda. 

Aqua park Izvor prostire se na površini od 6 hektara. U okviru aqua parka postoje tri bazena sa mineralnom vodom, dvanaest tobogana za odrasle, od kojih najduži imaju 120 m, a najviši 22 m, tri tobogana za decu i mnoštvo atrakcija koje ovaj aqua park čine privlačnim kako za osobe željne avanture, tako i za porodice sa decom. 

Radno vreme je od 10 do 19h, a blagajne se otvaraju u 9h. 
www.aquapark-izvor.com

Aqua park Jagodina

Aqua park u Jagodini nalazi se u najlepšem delu grada u okviru sportsko turističkog kompleksa potok ''Đurđevo brdo''.

Aqua park se prostire na površini od pet hektara i sadrži sedam bazena za sportske i rekreativne aktivnosti sa vodenim atrakcijama za decu i sistem tobogana ukupne dužine oko 600 metara. Pored olimpijskog bazena, u aqua parku postoje i bazen sa šankom, rekreativni bazen sa ekstremnim toboganom, spiralni tobogan body slide, tobogan wide slide, tunel body slide i vodeni zamak za decu.

Aqua park sadrži terene za: mali fudbal, košarku, rukomet, odbojku i stoni tenis, a postoji i kutak za decu u kome se nalaze ljuljaške i klackalice. U okviru aqua parka nalazi se šest restorana sa oko 1.200 stolica, 1.000 ležaljki i suncobrana, restoran brze hrane, kafe poslastičarnica i prodavnice.
http://www.aquapark.autentik.net/

Aqua park Petroland

Aqua park Petroland nalazi se u Bačkom Petrovacu, nadomak Novog Sada, 120 kilometara od Beograda, isto toliko udaljen od granice sa Mađarskom i samo 20 km od graničnog prelaza sa Hrvatskom.

Petroland je otvoren 23. aprila 2012. godine, prostire se na 8 hektara, a sadrži više od 2500m² vodenih površina I 51 000m² travnatih površina. Aqua Park se snabdeva geotermalnom vodom koja izvire sa dubine od 800 metara. 

U Petrolandu postoje tri kule za spuštanje sa tobogana, dvadeset tobogana za decu i odrasle, šest bazena: bazen sa talasima, bazen za relaksaciju, „divlja reka“: rafting, veliki dečiji bazen posebno dizajniran za najmlađe i dva bazena za spuštanje sa tobogana.

Gostima aqua parka na raspolaganju su i tereni za fudbal i odbojku na pesku i travnati teren za više sportova, četiri prostrane plaže sa suncobranima i 2 500 ležaljki, sedam restorana i kafića.

Sezonsko radno vreme je: radnim danima od 10 do 21h vikendom od 09 do 21h
www.petroland.rs 

Popularnost aqua parkova se zasniva na činjenici da su lako dostupni i da predstavljaju novinu u turističkoj ponudi Srbije, finansijski su popularni, kako za porodične posete, tako za individualne izlete, koji se mogu kombinovati sa nebrojenim letnjim manifestacijama, festivalima, posetama kulturno-istorijskim znamenostima i konzumiranjem aktivnog odmora.

Počinje ’’cvetanje’’ Tise - “Tisa reka ljubavi”

Tri godine hibernacije za nekoliko sati života. Samo sa jednim ciljem – produžiti vrstu.

U neka davna vremena, ribari i žitelji okolnih, priobalnih sela nazvali su tu pojavu maglom – u suton, određenog dana tačno usred leta druga obala reke bi nestala na nekoliko sati uvučena u gustu mlečnu „maglu“.

Tiski cvet je prastara vrsta rečnog leptira, čiji su preci nastali pre oko 200 miliona godina, a reka Tisa kod Kanjiže jedno od retkih utočišta gde se taj cvet masovno roji svake godine u isto vreme, i stvara takvu sliku kao da je reka zaista procvetala .

Tisa ’’cveta’’ sredinom juna, a ’’cvetanje’’ koje se dešava uvek uveče traje petnaestak dana. Tada se na površini Tise na delu sa glinovitim koritom pojavljuju larve mužijaka, iz kojih se za par sekundi izlegu insekti. Odmah zatim se pojavljuju i larve ženki, a nakon toga počinje masovni ’’svadbeni let’’, posle čega mužijaci  ubrzo umiru.

Ženke još jedno izvesno vreme lete uzvodno, a zatim se spuštaju na površinu vode i polažu oko 6.000 do 7.000 sitnih jajašaca, koja brzo tonu na dno reke, a zatim umiru i one.  Iz oplođenih jajašaca se za dve do tri nedelje izlegu larve,koje se ukopavaju u glinoviti deo reke i tu rastu tri godine.

Slična vrsta insekata, Hexagenia Limbata, roji se još na reci Misisipi, na tromeđi država Minesota, Viskonsin i Ajova.

Cvetanje Tise  je jednistven prizor.

Turisti sa mnoštvom čamaca,kajaka,kanua ili sa obale prate ljubavnu igru leptira, uživajući u lepoti i oblika boja,kada se na površini vode pojavi mnoštvo žutih insekata, ove godine do 20. juna možete uživati u ovoj jedinstvenoj pojavi.

Šušara eko destinacija – SRCE DELIBLATSKE PEŠČARE

Ako iko ikada na svetu, svojom lepotom može da očara onda to samo može da učini samo ona, namiguša Deliblatska peščara, a posebno njena ćerka, ušuškano mestašce Šušara.

Šušara se nalazi na severozapadnom, a više centralnom položaju Deliblatske peščare i danas broji oko 370 stanovnika. Naselje je razvučeno jednim šorom i tri manja na dužini blizu 4,5 km a, sastav stanovništva je pretežno mađarske nacionalnosti, oko 70%. Ostatak čine Srbi 27% i 3% ostale nacionalnosti.

Ljubitelji lova, planinari i svi ostali zaljubljenici u prirodi imaju sve vidove izletničkog turizma, uživaju na svežem vazduhu u neposrednoj okolini Šušare.

Ono što krasi Šušaru, pored čistog i zdravog vazduha velike peščarske fabrike, jeste netaknuta priroda. Poseban estetski izgled stepskog prostora tokom većeg dela godine daju šafran, kukurek,ljubičice, perunike, divlji zumbul, đurđevak, gorocvet, vinca, banatski i stepski božur. Tu lepotu pripomažu i grmovite formacije kleke, gloga, kaline, žutike, ruja, i osobito bagremova, borova, lipe, hrasta i niz drugih vrsta grmlja i drveća.

Evropska Sahara, najveća peščara u Evropi, površine 300 km², a dužine 28 i širine 11 km. Banatski pesak je specifičan deo prirode u našoj zemlji, koje se po svojim odlikama, poreklu, supstratu, ekonomskim uslovima biljnom i životinjskom svetu, istorijskom razvoju u velikoj meri razlikuje, ne samo svoje neposredne okoline već i od ostalih predela naše zemlje pa i Evrope. Zbog svojih specifičnih prirodnih vrednosti proizvedenih zaštitnih i sociokulturnih funkcija, Deliblatska peščara ima veliki zaštitni, privredni,naučni, obrazovni, istorijski, zdravstveni i kulturni značaj.

Posebno zaštićene određene biljne vrste kao što su:  velika sasa (anemone sp), banatski božur (paeonia banatica),  gorocvet (adonis  vernalis), kovilje (scipa sp) kao i mnoge druge biljke – lekovite, aromatične i medonosne.

Ja sam za vikend obišla ovo živopisno selo i želela sam da svoje utiske i impresije podelim sa vama i preporucim taj izlet kao odgovor na količinu stresa i brzine življenjakoji jeda ovakva destinacija apsorbuje u svakom smislu, vizuelnom, gastronomskom ... i  koji je TOO Vršac vrlo lepo upakovao ponudila.

Gastronomske ture i mozaik Srbije

Prateći ovogodišnju noseću kampanju Turističke organizacije Srbije Soulfood Serbia, agencija Metropoliten tours je osmislila dva posebna gastronomska programa: Urbano-ruralna fuzija je izbor gastronomije severa, a gastronomsko putovanje na jug i istok Srbije nosi pečat srednjevekovnih ukusa i ’’jakih začina juga’’.

Gastronomsko putovanje ’’Jaka fuzija srednjevekovnih ukusa, začina i recepata južne i istočne Srbije’’ prvi dan je obeležen vrhunskim vinima u podrumu Radovanović u Krnjevu. Drugi dan počinje u srpskoj prestonici Nišu, gde se u poznatom lokalu Druid pripremaju obroci sa specijalnim začinima i povrćem. Popodne je rezervisano za lekcije pravljenja sira na farmi u okolini Knjaževca. Naredni dan počinje obilaskom grada vina – Rajačkih pimnica i zelenih pijaca u obližnjim selima, a popodne se obilazi Kladovo. Ovaj dan na istoku Srbije završava se u prirodi, gde se na vatri u specijalnim kotlićima kuva riblja čorba. Četvrti dan nosi pečat rimskog lokaliteta Viminacijum i restorana kolibe u Smederevu, gde se uče kulinarske veštine i tajne pripremanja divljači. Putovanje se završava u Beogradu sa rakija-turom i večerom u Skadarliji. Na ispraćaju se pije jaka crna kafa i doručkuje pravi burek.

Ja sam odabrala ovu gastronomsku turu,kao što sam na početku navela ima ih nekoliko i sve u cilju upoznavanja gastronomije naših krajeva i sastavljanja onog pravog mozaika koji zadovoljava istančane ukuse pojedinca, tako da vam prepustam na volju da odaberete pravi ukus i kolorit krajolika koji bas vašem temperamentu odgovara.

Uživajte u sklapanju sopstvenog mozaika.

Stari Slankamen je jedno os najstarijih mesta u Sremu

Da li je moguće da nikada niste bili u Starom Slankamenu? Tamo se Tisa uliva u Dunav, a po staroj legendi, baš na tom mestu gde je tromeđa Bačke, Banata i Srema na 1214 km toka Dunava, sahranjen je Atila Bič Božiji.

Stari Slankamen je jedno od najstarijih mesta u Sremu smešteno u podnožju ogranaka Fruške gore, a preko puta ušća Tise u Dunav sa serpetinski raspoređenim ulicama koje prateći reljef stvaraju izuzetnu ambijentalnu sredinu kojom dominira crkva Svetog Nikole sa svojim baroknim zvonikom. Krčedin se prostire istočnom padinom Fruške gore duž Dunava okružen vinogradima. Slankamen je poznat po banji, ribljim specijalitetima, vinu i lepim plažama.

Osim istorije, priroda je Starom Slankamenu takođe podarila brojne turističke vrednosti: lesne naslage jedinstvene u Evropi, lekovitu mineralnu vodu, reku bogatu ribom, prelepu obalu, peščane ade i plaže. Izvor lekovite mineralne vode"Slanača", jedan od retkih izvora slane vode u Vojvodini, korišćen je još u doba Turaka i veoma rano poslužio za formiranje banjskog lečilišta. Uz Stari Slankamen, na obali Dunava smešten je Zagrad - nekadašnje ribarsko selo koje govori o tradiciji ribolova i dobrim ribolovnim terenima koji ovde postoje.

Sve značajnije kulturno-istorijske i prirodne znamenitosti Starog Slankamena mogu se upoznati šetnjom markiranimstazama koje vode kroz naselje i okolinu.

Privez za čamce moguć je za pontone Nautičkog kluba Stari Slankamen i uz restorane. Na ovoj atraktivnoj deonici plovidbe Dunavom u će biti stvoreni još bolji uslovi za ljubitelje nautičkog turizma jer je upravo Stari Slankamen Projektom razvoja nautičog turizma (NTD) određen kao jedna od 13 primarnih makrolokacija u Vojvodini za izgradnju marina na Dunavu.

Nesto novosti iz sveta domaćeg turizma – Pokreni se upoznaj Srbiju

IV Kongres banja sa međunarodnim učešćem (15. I 16.05.2012.godine Vrnjačka Banja ) tražio je odgovore na pitanja ‘’Kako da zdravstveni turizam postane profitabilan, medicinski I turistički utemeljen I zakonski od države podržan.

Srbija se predstavila na Međunarodnom sajmu turizma CroTour 2012 (Zagrebački velesajam 9.-12.05.2012.

Otvaranje sezone u Skadarliji, boemskoj četvrti I jednoj od TOP 10 destinacija Beograda, prisustvovali gosti iz zbratimljene opštine Ilo Sacre iz Brisela.

Ozbiljan doprinos kvalitetu razvoja turizma pružio ‘’FORUM USPEŠNIH ŽENA U OBLASTI TURISTIČKE INDUSTRIJE’’ održan u organizaciji Udruženja ugostiteljstva I turizma Privredne komore Beograda.

Realizacija projekta ‘’Još neotkriveni Nacionalni park Đerdap’’ podrazumeva da prirodne vrednosti parka, uz kontrolisanu posetu, budu dostupni domaćim I stranim turistima.

Specijalnoj bolnici za lečenje I rehabilitaciju ‘’Merkur’’ Vrnjačka Banja, u kojoj je otvoren novi balneo centar, prošireno je indikaciono područje na fizikalnu medicine I rehabilitaciju.

U Kanjiži završena prva faza infrastrukturnog uređenja auto kampa ‘’Tiski cvet’’.

Jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija Srbije I Vojvodine, Salaš Đorđević, izašao je na tržište pod sloganom ‘’Čarolija davnih dana’’.

Sajt Puta Vina Srbije www.PutVinaSrbije.rs objedinjuje ponudu vinskih tura, vinarija, destinacija koje organizuju vinske manifestacije, ponudu smeštaja I ugostiteljskih objekata na vinskim putevima. Po rečima autora sajta Put vina Srbije nije agencija, već servis koji omogućava da se ponuda svih vinskih izleta po Srbiji nađe na jednom mestu.

PUdruženje ‘’Moja Srbija’’ organizovalo u Beogradu festival domaćeg turizma ‘’Pokreni se, upoznaj Srbiju’’

Regionalna destinacijska organizacija Dežela Celjska (Slovenija) predstavila je u Beogradu ponudu 21-og mesta koja su uključena u ovu destinaciju.

Palić JEDRA NA VODI, VINO U PESKU

Ako je verovati na osnovu legende po kojoj je pastir Pal,žalostan što je izgubio jagnje,toliko i neutešno plakao da je potopio pašnjak, onda su te suze blagoslovene. Jer, tu je danas, između Dunava i Tise, prekrasno jezero prosečne dubine 2metra, dugačko oko 8 km a široko od 350 do 950 metara,za koje se još početkom 19 veka znalo da je lekovito. Tada je niko i prvo banjsko kupatilo, gostionice, hoteli, letnjikovci a, po uzoru na engleske vrtove, uređen i čarobni prak. I Palić je pored lečilišta,postao i mondensko letovalište.

Mada je današnje naselje, 8 km udaljeno od Subotice,modernizovano, nije izgubilo ’’diskretni šarm buržoazije’’ prohujalih vekova. Drvene kuće maštovitih arhitektonskih oblika sa fasadama veseliih boja i mnoštvo restorančića skrivenih u cvetnim šumarcima, prava su blagodet i za oko i za blagoutrobije.

 Samo jezero nudi kojekakve mogućnosti za aktivan odmor, od plivanja na tri uređene plaže i ronjenja do zauzdavanja vetra u raznobojnim jedrima. U blizini su i čuveni ’’Majkin’’ i cvetni salaš’’, te ’’Riblja čarda’’, prave oaze za najprobiirljivije gurmane. Vinograde na peskovitom tlu je nemoguće, a i grehota preskočiti, a posebno vinske podrume u kojima se u ofromnoj hrastovoj buradi čuvaju, ali i degustiraju najkvalitetnija vina, poput ’’šardonea’’,’’rizlinga’’,’’ždrepčeve krvi’’ i ’’francuskog poljupca’’. Jako je primamljivo posetiti Palić i kada se, sredinom leta, održava Međunarodni filmski festival.

Palić je idealno mesto za odmor i rekreaciju, koje se od Beograda nalazi 186 km na sever./

ZOBNATICA - OTISAK U VREMENU

Svet sve više čezne za neotkrivenim mestima i kontaktom sa netaknutom      prirodom. Neophodne uslove za boravak u takvim prostorima treba pažljivo  birati i kontrolisati. Nakon nekoliko godina Zobnatica ponovo nalazi svoje mestona turističkoj mapi Srbije. Renovirani dvorac "Kastel" vredi 4 zvezdice. Jezero, lovište,i pre svega,ergela kvalitetnih konja, doneće mnoga zadovoljstva onimakoji žele odmor i rekreaciju. 

Zobnatica, oaza života, nalazi se u središnjem delu Bačke, na magistralnoj    saobraćajnici tj. staroj trasi međunarodnog puta E-75.Udaljena je od Bačke    Topole 5 km, od Beograda 145 km, Novog Sada 75, a od Subotice 25 km.       Prostire se na oko 2800 ha.

Danas se Zobnatica razvila u turističko rekreativni centar koji godišnje poseti preko 35000 posetilaca. Poznata je po ergeli sa tradicijom odgoja rasnih konja dugom preko 200 godina. Konji iz ovdašnje ergele harali su i domaćim i evropskim hipodromima, pa je jednom od njih, ponosnom Jadranu, na samom ulazu podignut spomenik. Dok su se drugi slikom i rečju smestili u jednistveni Muzej konjarstva. Gostima se nudi turističko jahanje, za decu i odrasle sa i bez obuke, škola jahanja, jahanje putevima Zobnatice, vožnje fijakerom i lovačkom kočijom...

Na ergeli je hipodrom sa manježom. Pored hipodroma je i čarda sa 40 mesta u zatvorenom i 360 mesta u pokrivenom prostoru.

Dvorac porodice Terlei nalazi se na poljoprivredno-turističkom kompleksu „Zobnatica“. Zgradu dvorca je izgradio spahija Đula Terlei na svom imanju 1882. godine. Pored dvorca na imanju je izgradio niz pratećih objekata (biroških kuća, ekonomskih zgrada, štala). Đula Terlei se bavio uzgajanjem konja i poljoprivredom, kao i većina spahijskih porodica u Vojvodini. Po konjima, ili bolje rečeno, torbi za zob iz kojih se konji hrane, imanje i nosi ime. Dvorac je izgrađen u duhu poznog klasicizma kao spratni reprezentativni objekat.

Putevi vina kroz istoriju

Istorija pravljenja vina u Srbiji  duga je preko dva milenijuma. Vina koja su pravila ovdašnja plemena poboljšana su ukrštanjem sa boljim, sredozemnim sortama vinove loze koje su doneli Rimljani početkom nove ere. Car Prob (276 -282), rođen u Sirmijumu (današnja Sremska Mitrovica) ukinuo je monopol italijanskih vinara i zasadio prve vinograde od plemenitih sorti loze na padinama Fruške Gore. Interesantno je to, da su se njegove trupe, izmedju ostalog pobunile i zbog teškog rada na raščišćavanju  zemljišta za nove vinograde.

Sa dolaskom varvara koji su uglavnom pili medovinu i opšte nesigurnosti u carstvu, komplikovan i težak posao pravljenja vina je na neko vreme napušten na čitavoj teritoriji unutrašnjosti Balkana.

Kulturu vinove loze, ponovo  će širiti Vizantinci uporedo sa povratkom svoje vlasti na Poluostrvu, mada najveći deo Srbije, sa izuzetkom primorskih krajeva, bio je siromašan vinogradima do XII veka.

Svetli dani za uzgoj vinove loze došli su sa dinastijom Nemanjića. Predanja nam govore, da je Sveti Sava naučio narod kako da gaji vinovu lozu. Veliki broj manastira i crkava zahtevao je veliku količinu vina za pričest, stoga se počelo sa sađenjem vinograda na teritoriji cele zemlje. Oblast Metohije se odmah izdvojila, gde su svi veliki manastiri imali sela od kojih su se većina bavila isključivo vinogradarstvom. Za vrlo kratko vreme su vino pili svi društveni slojevi, a proizvodili su ga na kraljevskim plantažama, kao i u skromnim seoskim podrumima. Ceo proses proizvodnje i prodaje regulisan je Zakonom. Sa dolaskom turske imperije i premeštanje centra države na sever, nova vinogradarska područja iznikla su u dolini Morave i pribrežju Dunava. Oblasti oko prestonih gradova kneza Lazara (Kruševac) i despota Đurđa (Smederevo) svoju vinarsku tradiciju nasledili su iz tog vremena.

Bertradon de la Brokijer, vitez iz vinom poznate Burgundije koji je u XV veku putovao ka Carigradu, bio impresioniran vinogradima u Srbiji.

Kako islam kao religija, zabranjuje konzumiranje vina, turska osvajanja su umanjila proizvodnju vina. Ipak, mnogi vinski regioni poput Sremskih Karlovaca i obližnji srpski manastiri po Fruškoj Gori su nastavili da žive od proizvodnje vina.

Habzburška vladavina je oživela zanimanje za vino. Vina Sremskih Karlovaca, aromatični bermet pre svega, omogućio je sprovođenje srpskih privilegija na bečkom dvoru. Tako su preko Beča vina sa Fruške Gore postala cenjena u celoj Evropi pa su već u XVIII izvožena u sve važnije gradove. Vešti vinogradari sa reke Mozel u Vršac usavršili su tamnošnju vinsku proizvodnju i postigli izvanredne rezultate u XIX veku. Peskovito zemljište na severu Vojvodine, oko Subotice i Čoke, bilo je deo velikih plemićkih poseda na kojem su zasadjene plantaže iz kojih su ponikli neki od vinskih bisera.

U ponovo slobodnoj Srbiji razvoj vinogradarstva bio je pod pokroviteljstvom vladara. Posebno je po tome upamćen kralj Petar I Karađorđević koji je početkom XX veka oko svoje zadužbine na Oplencu podigao 50 hektara pod zasadima vinove loze. Danas je revitalizvano 16 hektara i još uvek se proizvode vrhunska vina.

Putevi vina Srbije veliki turistički potencijal

Putevi vina Srbije, tj poseta vinarija je veliki turistički potencijal Srbije, posebno ako je u kombinaciji sa posetom znamenitosti , kulturnih dešavanjima, vinskih manifestacija I drugim različitim aktivnostima na vinskim područjima. Sve skupa može biti način da se turisti edukuju, borave u prirodi, druže se sa proizvođačima I prevashodno uživaju u dobrim vinima.

Vinski turizam između ostalog obuhvata: degustaciju vina, vino I vinsku gastronomiju najbolja kombinacija je kada su u pitanju lokalni specijaliteti, dnevnu I višednevnu rekreaciju, ponudu kulturnih I prirodnih,kao I aktivnosti koje su dostupne u određenom vinskom region, ekonomsku I socijalnu korist od vinskog turizma, povećan broj  domaćih I stranih posetilaca, produženo vreme boravka, veću potrošnju I zadovoljstvo posetilaca koji žele da dožive vinograd, kompletan process nastajanja I skladištenja vina, I naravno pre svega degustaciju I kupovinu . Neophoodno je širenje vinske culture, edukacija u svakom smislu vinskih tura kao I pružaoca usluga u vinskom turizmu ( od držanja čaše, izbora čaše za određeno vino …). U vinske priče je neophodno udenuti malo legend, istorije, culture … obojiti je specifičnim šarmom.

Vinski turizam je važna karika za razvoj I iskorišćenje lokalnih potencijala na nivou vinskih destinacija I regiona, a neophodni preduslovi su: dobra infrastrukturna povezanost, umrežavanj I povezivanje svih pružaoca usluga na nivou destinacije kako bi goste privukli I zadržali specifičnim aktivnostima.