Potaknuta
razgovorom sa prijateljicom koja je profesor, čija škola organizuje ekskurziju
u Italiju, došla sam do zaključka da su đačke ekskurzije prestale da služe
svojoj svrsi i pretvorile se u masovni turizam, pogotovo te megalomanske u
inostrnstranstvo koje su skroz izgubile svoj smisao.
Neću da ulazim u
obrazovno vaspitanje dece,ali mi se blago čini da se na tim putovanjim uče
dezorjentisanom ponašanju, trošenju novca na šoping i životu izvan
stvarnosti... Bez ikakvog traga istraživačkog rada i učenja kulture i tradicije
destinacije koju da bi obišli prelaze hiljade kilometara, hotelima sa par zvezdica oko kojih se
obavezno spore prilikom odabira smeštaja.
E, sada,
zagovornici ekskurzija u inostranstvo se pravdaju rečenicom da im je to prilika
da vide druge države, da će im ostati u pamćenju ... Mi turistički radnici
imamo rečenicu koju stalno ponavljamo, ’’Upoznaj prvo svoju zemlju da bi je
više voleo’’ , a činjenica je i ta da putovanja u inostranstvo predstavljaju
prekomernu i nepotrebnu potrošnju. Volela bih da znam, da li je normalno obići
crkvu Sv. Petra, a ne obići Žiču i Studenicu, Oplenac? Čak ni ne znati njihov
geografski položaj. Meni se dešavalo da organizatori đačkih ekskurzija (to nisu
škole !!!) zovu i pitaju ’’Koliko je daleko crkva na Oplencu od Topole?’’ ili
’’Da li mogu na Oplencu kao na Košutnjaku da prave roštilj, pa oni bi to baš
voleli’’ ??? O individualcima ću vam pričati neki drugi put .
Dakle dive se
jezerima na severu Italije, a da nikada nisu bili na Vlasini, Uvcu, Gružnskom
jezeru ... posetili stanište beloglavog supa, vozili se splavom po Carskoj
bari, obišli Galeriju ’’Barili’’ u Požarevcu, videli Deliblatsku peščaru,
Potpećku pećinu,neki od salaša ...
Toliko divnih mesta u ovoj našoj Srbiji . Pitam se kome je više stalo do
ekskurzije u inostranstvo,organizatoru, školi, roditelju ... đacima je svakako
sve jedno, provod i društvo su najvažniji.
Ono u što sam
sigurna da četiri dana ekskurzije u Srbiji mnogo manje košta, a efekat i dužina
pamćenja podjednako ostaju posle svake destinacije. Nažalost na receptivni
turizam se tako malo obraća pažnja, i mi sami kada promovišemo našu zemlju
odlazimo na inostrane sajmove turizma koji ne daju ili pak daju minimalne
efekte. Promovišemo ’’ludi provod u Beogradu’’. Svoja iskustva nam prenose
zaposleni koji se šalju na edukacije u Japan. Japan = Srbija, verovatno postoji
neka konekcija, a da sam ja nešto propustila.
Tako da, dok ne
bude postojala jasna strategija,naši srednjoškolci će sa svojih ekskurzija
pamtiti ludi provod u hotelu sa 2* do 3*, sniženje sjajnih krpica u H&M ...
neki će se sećati i crkve Sv.Petra, roditelji će u ratama do sledećeg leta
otlaćivati, a mi ćemo Srbiju promovisati u Briselu ;)