Počinje ’’cvetanje’’ Tise - “Tisa reka ljubavi”

Tri godine hibernacije za nekoliko sati života. Samo sa jednim ciljem – produžiti vrstu.

U neka davna vremena, ribari i žitelji okolnih, priobalnih sela nazvali su tu pojavu maglom – u suton, određenog dana tačno usred leta druga obala reke bi nestala na nekoliko sati uvučena u gustu mlečnu „maglu“.

Tiski cvet je prastara vrsta rečnog leptira, čiji su preci nastali pre oko 200 miliona godina, a reka Tisa kod Kanjiže jedno od retkih utočišta gde se taj cvet masovno roji svake godine u isto vreme, i stvara takvu sliku kao da je reka zaista procvetala .

Tisa ’’cveta’’ sredinom juna, a ’’cvetanje’’ koje se dešava uvek uveče traje petnaestak dana. Tada se na površini Tise na delu sa glinovitim koritom pojavljuju larve mužijaka, iz kojih se za par sekundi izlegu insekti. Odmah zatim se pojavljuju i larve ženki, a nakon toga počinje masovni ’’svadbeni let’’, posle čega mužijaci  ubrzo umiru.

Ženke još jedno izvesno vreme lete uzvodno, a zatim se spuštaju na površinu vode i polažu oko 6.000 do 7.000 sitnih jajašaca, koja brzo tonu na dno reke, a zatim umiru i one.  Iz oplođenih jajašaca se za dve do tri nedelje izlegu larve,koje se ukopavaju u glinoviti deo reke i tu rastu tri godine.

Slična vrsta insekata, Hexagenia Limbata, roji se još na reci Misisipi, na tromeđi država Minesota, Viskonsin i Ajova.

Cvetanje Tise  je jednistven prizor.

Turisti sa mnoštvom čamaca,kajaka,kanua ili sa obale prate ljubavnu igru leptira, uživajući u lepoti i oblika boja,kada se na površini vode pojavi mnoštvo žutih insekata, ove godine do 20. juna možete uživati u ovoj jedinstvenoj pojavi.

Šušara eko destinacija – SRCE DELIBLATSKE PEŠČARE

Ako iko ikada na svetu, svojom lepotom može da očara onda to samo može da učini samo ona, namiguša Deliblatska peščara, a posebno njena ćerka, ušuškano mestašce Šušara.

Šušara se nalazi na severozapadnom, a više centralnom položaju Deliblatske peščare i danas broji oko 370 stanovnika. Naselje je razvučeno jednim šorom i tri manja na dužini blizu 4,5 km a, sastav stanovništva je pretežno mađarske nacionalnosti, oko 70%. Ostatak čine Srbi 27% i 3% ostale nacionalnosti.

Ljubitelji lova, planinari i svi ostali zaljubljenici u prirodi imaju sve vidove izletničkog turizma, uživaju na svežem vazduhu u neposrednoj okolini Šušare.

Ono što krasi Šušaru, pored čistog i zdravog vazduha velike peščarske fabrike, jeste netaknuta priroda. Poseban estetski izgled stepskog prostora tokom većeg dela godine daju šafran, kukurek,ljubičice, perunike, divlji zumbul, đurđevak, gorocvet, vinca, banatski i stepski božur. Tu lepotu pripomažu i grmovite formacije kleke, gloga, kaline, žutike, ruja, i osobito bagremova, borova, lipe, hrasta i niz drugih vrsta grmlja i drveća.

Evropska Sahara, najveća peščara u Evropi, površine 300 km², a dužine 28 i širine 11 km. Banatski pesak je specifičan deo prirode u našoj zemlji, koje se po svojim odlikama, poreklu, supstratu, ekonomskim uslovima biljnom i životinjskom svetu, istorijskom razvoju u velikoj meri razlikuje, ne samo svoje neposredne okoline već i od ostalih predela naše zemlje pa i Evrope. Zbog svojih specifičnih prirodnih vrednosti proizvedenih zaštitnih i sociokulturnih funkcija, Deliblatska peščara ima veliki zaštitni, privredni,naučni, obrazovni, istorijski, zdravstveni i kulturni značaj.

Posebno zaštićene određene biljne vrste kao što su:  velika sasa (anemone sp), banatski božur (paeonia banatica),  gorocvet (adonis  vernalis), kovilje (scipa sp) kao i mnoge druge biljke – lekovite, aromatične i medonosne.

Ja sam za vikend obišla ovo živopisno selo i želela sam da svoje utiske i impresije podelim sa vama i preporucim taj izlet kao odgovor na količinu stresa i brzine življenjakoji jeda ovakva destinacija apsorbuje u svakom smislu, vizuelnom, gastronomskom ... i  koji je TOO Vršac vrlo lepo upakovao ponudila.