Strancu u Srbiji neće biti potrebno mnogo vremena da se uveri u gostoljubivost, ljubaznost, otvorenost i toplinu njenih žitelja.
Rukovanje, desnom rukom, pri predstavljanju i upoznavanju je obavezno, bez obzira na pol. Poljupci nisu obavezni pri prvom susretu, ali već svaki sledeći put, ako ste dragi onom koga srećete, sledi ljubljenje u obraz, i to tipično srpski – tri puta. Naravno, niko ne zamera i ako se broj poljubaca svede na dva ili jedan, uz dugi srdačan zagrljaj.
U Srbiji se najčešće nazdravlja uz domaću rakiju, veoma često nastalu u porodičnoj manufakturi. Nazdravlja se uz kucanje čašama, obavezno gledanje u oči i glasno uzvikivanje „Živeli!“. Zdravice se uglavnom drže samo u svečanim prilikama, najčešće ih govori domaćin, ali to može da učini i gost.
Srbi uživaju u obilnoj i začinjenoj hrani i obično imaju tri obroka dnevno, a ručak je najobilniji.
Bitan deo srpskog mentaliteta je „plaćanje računa“ u restoranu. Domaćin skoro nikada neće dozvoliti gostu da plati ručak, večeru ili piće, jer je običaj da domaćin snosi sve troškove dok gost boravi kod njega.
U Srbiji, za razliku od ostatka Evrope, ne postoji dan u nedelji kada nema prilike za noćni provod, i to za sve generacije, za sve životne i muzičke stilove i za svaki raspoloživi budžet. Posle lude noćne zabave, negde oko 3 ili 4 sata ujutru, odlazi se na roštilj ili burek.
Da li je ovo dovoljno za razvoj Srbije kao turističke destinacije?
Rukovanje, desnom rukom, pri predstavljanju i upoznavanju je obavezno, bez obzira na pol. Poljupci nisu obavezni pri prvom susretu, ali već svaki sledeći put, ako ste dragi onom koga srećete, sledi ljubljenje u obraz, i to tipično srpski – tri puta. Naravno, niko ne zamera i ako se broj poljubaca svede na dva ili jedan, uz dugi srdačan zagrljaj.
U Srbiji se najčešće nazdravlja uz domaću rakiju, veoma često nastalu u porodičnoj manufakturi. Nazdravlja se uz kucanje čašama, obavezno gledanje u oči i glasno uzvikivanje „Živeli!“. Zdravice se uglavnom drže samo u svečanim prilikama, najčešće ih govori domaćin, ali to može da učini i gost.
Srbi uživaju u obilnoj i začinjenoj hrani i obično imaju tri obroka dnevno, a ručak je najobilniji.
Bitan deo srpskog mentaliteta je „plaćanje računa“ u restoranu. Domaćin skoro nikada neće dozvoliti gostu da plati ručak, večeru ili piće, jer je običaj da domaćin snosi sve troškove dok gost boravi kod njega.
U Srbiji, za razliku od ostatka Evrope, ne postoji dan u nedelji kada nema prilike za noćni provod, i to za sve generacije, za sve životne i muzičke stilove i za svaki raspoloživi budžet. Posle lude noćne zabave, negde oko 3 ili 4 sata ujutru, odlazi se na roštilj ili burek.
Da li je ovo dovoljno za razvoj Srbije kao turističke destinacije?
